spookyludila

O mentalnoj kaki i dečjoj kaki, uglavnom.

Nasilje, prošlost, sadašnjost, budućnost. 7. novembra 2011.

Filed under: Uncategorized — spooky86 @ 13:00

Vuk, moj sin, u martu puni 3 godine.

Kao i sva deca, uči, otkriva svet oko sebe. Slaže kocke, pa se sruše, pa se on frustrira i rasplače. To je normalno, normalno je jer tek otkriva brojne emocije i otkriva svet i normalno je da ga frustrira jer ne zna kako da se postavi.

Tu sam ja, njegova majka, da mu objasnim da se dešava da kocke padnu, i da to nije ništa strašno i da bi možda mogao da pokuša da ih složi na drugačiji način.

Tu sam ja da ga utešim.

I ovo smatram ispravnim roditeljskim ponašanjem.

Problem je što okolina na ovakvo ponašanje regauje ovako: „ŠTA PLAČEŠ TI SI MUŠKO I NE TREBA DA PLAČEŠ!“

Gospodo frustrirani muškarci odjebite od mog sina!

Za početak plakanje je normalno, dalje – NE ZNA ON DA LI JE MUŠKO ILI ŽENSKO! ON JE DETE!

Nemojte da mi emocionalno sakatite dete.

Nemojte da mi bijete dete, ja sam ga rodila pa ga ne bijem. Nemojte da ga učite da bije druge ljude, nemojte da ga učite da šutira životinje, da kida biljkama lišće.

NEĆU SVOJE DETE DA UČIM DA BIJE HOĆU DA GA NAUČIM DA POŠTUJE!

A nasilje je problem, vidim? Država je kriva? Društvo, škola?

Nije, dragi moji, krivi ste VI RODITELJI! Vi ste taj model, vi ste taj koji bi trebalo da usmerava!

Čitam danas ovaj tekst http://tinyurl.com/d3scuvb i čudim se. Čudim se kako roditelje tih malih nasilnika nije sramota što im se sinovi tako ponašaju!

Pitam se, da li kada umlati drugog dečaka, da li mu kažu BRAVO!!!! Da li će mu isto reći kad za deset godina ubije nekog???

Biti roditelj nije samo nahraniti i staviti da spava. To zahteva vremena i razgovora.

Zato, odjebite od mog deteta kad se rasplače i potrči mi u zagrljaj. Neće on postati razmažen od toga ili feminiziran ili neznamnijašta.

Hoću da moje dete zna da su emocije ok, i da sam tu da ga zagrlim. Hoću da bude emocionalno zdrav, hoću da mi veruje i da veruje u sebe.

A to se ne postiže guranjem od sebe govoreći mu da prestane da plače jer je muško.  A još manje se postiže batinama.

Ako ga hranite nasiljem, nasilje će biti jedino što razume kad odraste.

I neće te onda biti loše dete, to znači da ste vi LOŠ RODITELJ.